Терапијска заједница „Земља живих“ за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију од болести зависности, је пројекат настао је под окриљем Светоархангелског манастира Ковиљ, а по благослову Његовог Преосвештенства Господина др Иринеја Буловића Епископа бачког. Након дугогодишњег рада манастира Ковиља са зависницима, братство манастира је искуствено спознало потребу да се направи један посебан амбијент, који би био уређен за њихове потребе.
Прва терапијска заједница организована је на основу искуства сличних пројеката који постоји у земљама Европске уније, као и у земљама нашег окружења. На принципима хришћанске вере, почетком 2005. године организовали смо прву терапијску заједницу у селу Ченеј недалеко од Новог Сада. С обзиром да је ова пошаст попримила епидемиолошке размере и да је све већи број младих зависника, пројекат је почео да се шири , па је тако до сада отворено шест терапијских заједница „ Земља Живих“ под окриљем СПЦ, пет мушких на Ченеју, Вилову, Брајковцу код Лазаревца, Крчедину и Витковцу код Алексинца и једна женска у Бачком Петровом Селу где се тренутно свих шест кућа налази 150 штићеника. Проценат излечености оних који су прошли целокупан програм терапиијске заједнице у трајању од 3 године је 95 %, и потом су се успешно ресоцијализовали постали активни и продуктивни чланови породице, пронашли запослење, наставили школовање. Тераписјке заједнице су активно укључене у живот локалног становништва у местима где се налазе.
Овај пројекат се реализује уз значајну подршку лекара здравственог центра у Новом Саду и Клиничког центра Војоводине Института за психијатрију и ментално здравље на чијем челу је професор др Никола Вучковић као и др Влајка Пановића психолога Војно медицинске академије у Београду, др Драгице Јанков Видачић као изабрани лекар из дома Здравља Нови Сад, др Биљане Анђелковић психијатра и психотерапеута из Болнице Централног затвора у Београду, мр Љубице Ковачевић дефектолога из Бачке Паланке, социјалних радника и још неких врсних стручњака из земље и иностранства.
